Jelena Jandrić: Oduvek me je interesovalo sve što je vezano za umetnost

Autorka: Mihaela Amidžić

Jelena Jandric, mlada glumica iz Bačke Palanke, prije četiri godine došla je u Banjaluku i upisala studije glume na Akademiji umjetnosti u našem gradu. Sa ovom dvadesetčetvorogodišnjom djevojkom razgovarali smo o njenom glumačkom pozivu, lijepim uspomenama sa Akademije u Banjaluci, iskustvu koje je stekla, ali i o ulozi Olge Kuruzović koju tumači u domaćoj seriji “Hotel Balkan”.

“Upisala sam glumu 2016. godine u klasi profesora Zeljka Mitrovića. Pre toga sam već studirala Ekonomski fakultet u Novom Sadu, i prosto htela sam da promenim grad kada sam se ispisala sa ekonomskog fakulteta. Nekoliko ljudi reklo mi je za Banjaluku da je lep grad za život, da ima Akademiju i da vredi doći. Poslušala sam ih i došla na prvi upisni rok”, započinje svoju priču Jelena.

Studiranje u klasi profesora Željka je za nju bilo inspirativno. Profesor je, kako kaže, zahtijevao maksimalnu disciplinu od prve godine.

“Morali smo da dolazimo na vreme, da donosimo vežbe svaki čas, i svaki put smo dobijali sve više zadataka. Bio je to jedan odličan trening. Kako moj profesor voli da kaže da je gluma kao sport, jedan timski rad, gde svaki pojedinac mora stalno da vežba, da radi na sebi, da bude u kondiciji, da čita, prati sve tokove zbivanja u svetu, svih umetnosti, i likovne i muzičke. Časovi su ponekad bili iscrpljujući, trajali su satima, ali vredelo je svake minute i sekunde. Ne postoji lepši osećaj nego kada napravite ispitnu predstavu. Profesor nas je uvek motivisao nekim pričama iz života. Zajedno smo išli na izložbe slika, na koncerte, predstave, sumirali utiske svega onoga što nam se dešavalo svaki dan i sve to pretapali u glumu”, s osmijehom na licu prisjeća ona.

Iz razgovora saznajemo nešto više i o njenom rodnom gradu i Festivalu ekološkog pozorišta za djecu i mlade, koji postoji više od dvadeset godina.

“U Bačkoj Palanci ne postoji pozorište, a imamo jedan ovako veliki festival, veoma važno kulturno dešavanje za naš grad, što je za pohvalu svim ljudima koji svake godine vredno rade da bi se ono realizovalo”, govori ona.

Još kao djevojčica zaljubila se u umjetnost. Počelo je sa glumačkim radionicama na Festivalu, pa se nastavilo na dramskoj sekciji u osnovnoj i srednjoj školi.

“Mene je oduvek interesovalo sve što je vezano za umetnost. Išla sam u nižu muzičku školu i završila harmoniku u klasi profesorice Sandre Milutinović. Postojala je ljubav prema pisanju pesama, recitovanju, plesu i gluma je nekako objedinila sve to. U osnovnoj školi, moja najbolja drugarica i ja smo samoinicijativno za časove srpskog jezika pravile predstave. Profesorica najavi temu koja će se raditi, tekst, a nas dve kod kuće nađemo kostime, osmislimo likove, scenografiju, ”dovučemo” sve to po kesama u školu i realizujemo svoj mali performans na času. To me je ispunjavalo, dalo mi prostora da moja želja za glumom i dalje tinja i postaje sve veća i veća”, kaže ova mlada glumica.

Ovu talentovanu djevojku trenutno možemo gledati u ulozi Olge Kuruzović u domaćoj serij “Hotel Balkan”, koja nas vodi u tridesete godine XX vijeka. Ističe da joj je zadovoljstvo što je dobila priliku da bude dio glumačke ekipe i priče.

Sa ekavice na ijekavicu – odličan izazov

“Iskustvo na snimanju serije “Hotel Balkan” bilo je sjajno. Radilo se intenzivno, od ujutru do uveče. Tekst se uvijek dobije ranije, tako da je bilo vremena da se radi na izgovoru, dijalektu, pošto sam ja sa ekavice morala da se prebacim na ijekavicu, što je bio odličan izazov. Moj lik je iz epohe, to je takođe bio dodatan teret i zadatak, da se prouči način ponašanja ljudi iz tog vremena, njihovi običaji, tradicija. Reditelj Saša Karanović nam je uvijek bio dostupan za razgovor pre snimanja, za sva objašnjenja vezano za lik i odnose sa ostalim likovima. Kostimi koje smo nosili su dali posebnu čar snimanju, scenografija takođe. Najveći izazov tokom snimanja bile su emotivne dramske scene, koje su zahtevale dodatnu snagu, inspiraciju. Kod takvih scena nema laži, ili ste tačni ili niste, sve se vidi. Ova uloga jeste moj najveći zadatak koji sam imala do sad, pored likova koje sam radila na Akademiji”, govori Jelena.

Gluma iziskuje strpljenje i predanost, te rutinu vježbanja. Glumac mora imati dovoljno zvučan i jak glas, pogotovo kada je riječ o pozorištu.

“Da, kao I svaki glumac imam svoju rutinu vežbanja. Kada je lepo vreme svoj trening obavljam u prirodi, volim da idem na trčanje, a preko zimskih dana teretana je moj izbor. Za glumca je važno da bude u kondiciji I u danima kada ne igra, jer je onda uvek spreman da ako se desi neka nova prilika Ili uloga, bude u formi. Za pozorište je mnogo bitniji ovaj segment kondicije, jer ako je neka zahtevnija predstava u pitanju, u isto vreme se puno šeta, govori, trči, skače, I zato morate da radite na sebi. Dikcija I tehnika glasa su jako bitne, da se zagreje govorni aparat. Ja kod kuće u slobodno vreme dosta pevam uz gitaru, pa mi to omogućava da radim na svom glasu, da spojim lepo I korisno”, objasnjava.

Poteškoće sa kojima se susreće mlad čovjek koji gradi glumačku karijeru su mnoge. Nakon završetka studija mnogi mladi glumci često nemaju stalni angažman I potporu da aktivno učestvuju u kulturnom životu.

“Svi mladi glumci kada završe Akademiju u većini slučajeva nemaju odmah posao. Tu su poteškoće da se dalje snađemo u ovako velikom gradu. Nalazimo uglavnom neke honorarne poslove koji će nam pomoći finansijski. Neki dobiju priliku da učestvuju u većim projektima, predstavama, ali male su to mogućnosti u odnosu na broj glumaca koji diplomira godišnje. Neki preuzmu inicijativu u svoje ruke, organizuju nezavisne trupe I prave svoje predstave što je za svaku pohvalu. Važno je samo da postoje ljudi koji će to prepoznati I biti spremni da podrže rad I trud ljudi koji se I dalje bore da se bave glumom, ili generalno umetnošću iako su teška vremena za kulturu došla, oni koji će biti spremni da plate kartu, ili otvore vrata svojih pozorišta, ustupe prostor”, kaže Jelena.

Na pitanje koji su joj planovi za budućnost, odgovara skromno. Želja joj je da u budućnosti bude dio kvalitetnih procesa, da uči I napreduje. Gluma je svakodnevno učenje, govori.

“Jedino što mi je želja od malena, a to je da igram u nekom akcionom filmu ili seriji (smijeh) , I volela bih da se u Banjaluci u nekom narednom periodu u sklopu pozorišta napravi kvalitetan mjuzikl, jer ovde postoji puno glumaca koji neverovatno dobro sviraju I pevaju. Mislim da bi to bio pravi spektakl”, kaže ova mlada glumica.

Da gluma iziskuje mnogo odricanja, saglasna je I jelena. Svim mladim ljudima koji bi u budućnosti željeli da se bave glumom, poručuje da ne odustaju od svojih snova, da budu istrajni i hrabri.

“Što se tiče saveta za mlade ljude koji bi želeli da upišu Akademiju, to je da neguju sve svoje talente I kvalitete, da rade na njima svakodnevno, da se okruže ljudima od kojih će moći puno da čuju I da nauče, I da svako slobodno vreme ulažu u to da pročitaju dobru knjigu, pogledaju dobru seriju Ili film, odu na izložbu slika, poslušaju odličan koncert, jer to su iskustva koja vam šire vidike, otvaraju oči I teraju vas da stvarate sopstveno kritičko mišljenje I mislite svojom glavom”, govori ona.

Čime čovjek treba da se vodi kroz život? Na kraju razgovora, upitali smo našu sagovornicu.

“Ljudi bi trebali da se vode kroz život svojim unutrašnjim osećajem pre svega, da se ne boje da rizikuju da bi ostvarili svoje snove, ma koliko neki ljudi mislili da nisi dovoljno dobar, spreman, da nisi dovoljno lep ili pametan, jer nema boljeg osećaja nego kad verujete u to što radite, I znate da je to ono što vas ispunjava, kad imate podršku ljudi oko vas I na kraju dođete do nagrade”, kaže Jelena Jandrić.