Da li ste empata ili saosećajna osoba – Postoji razlika i utiče na zdravlje
Suočavanje sa tuđom patnjom kao da je vaša
Koja je razlika između empatije i saosećanja – kakva ste vi osoba? Ovo može da utiče na zdravlje čoveka…
Empatija i saosećanje su faktori koji utiču na naše odnose, kvalitet života i na kraju, na opšte blagostanje. Možete ih smatrati sinonimima, ali bi bilo tačnije misliti o njima kao o dve strane istog novčića – a jedna od tih strana je zapravo bolja za vaše zdravlje od druge.
Šta je empatija?
Empatiju Oksfordski rečnik definiše kao “sposobnost razumevanja i deljenja osećanja sa drugima”. Kao što terapeut Babita Spineli, kaže, to uključuje stavljanje sebe u nečiju kožu, zamišljanje kako bi se oni mogli osećati i proživljavanje njihovih emocija. “Empatija vam omogućava da se povežete sa drugima na emocionalnom nivou i prepoznate njihove perspektive, kao što je roditelj koji oseća razočaranje ili tugu svog deteta kada izgubi igru ili se bori sa izazovom”.
Ukoliko imate razvijenu empatiju, postoji i jendo upozorenje, ovo stanje može brzo da postane toksično kada se ne kontroliše. Kako jedna studija o empatiji iz 2014. godine objašnjava: “U empatiji se oseća sa nekim, ali se ne meša sa drugim; to jest, još uvek znamo da je emocija sa kojom rezonuje emocija drugog. Ako ova razlika između sebe i drugog nije prisutna, govorimo o zarazi emocija.”
Kada se dogodi zaraza emocijama, možemo nesvesno da preuzmemo emocije drugih – u dobru i zlu. Dakle, ako je vaš kolega ili partner loše raspoložen, možda ćete početi da osećate da se loše raspoloženje prikrada i vama, piše mbg.
Šta je saosećanje?
Oksfordski rečnik definiše saosećanje kao “saosećajno sažaljenje i zabrinutost za patnje ili nesreće drugih”. Kako Spineli objašnjava, saosećanje prevazilazi empatiju jer uključuje osećanje duboke zabrinutosti i želju da se ublaži nečija patnja. “Saosećanje karakteriše istinski osećaj brige, ljubaznosti i spremnosti da se preduzme akcije kako bi se pomoglo drugima u nevolji”, dodaje ona.
A prema Tisenu, i empatija i simpatija, kada dolaze iz mesta iskrenosti, su senzacije i otvoreni izrazi saosećanja. On kaže da saosećanje može proizaći iz empatije, obično kada postoji deljenje sličnih iskustava sa drugom osobom, ali saosećanje iz simpatije može biti jednako korisno.
Primeri saosećanja:
- Nuđenje pomoći nekome u nevolji
- Izvinjavanje za grešku i priznavanje kada ste nekoga povredili
- Volontiranje ili donacija
Razlika između empatije i saosećanja
Dakle, koja je razlika između to dvoje? Prema Spineliju, dok su empatija i saosećanje blisko povezani i mogu da rade u tandemu kada je u pitanju razumevanje i odnos sa emocijama i iskustvima drugih, empatija se fokusira na razumevanje i deljenje tih emocija, dok saosećanje proširuje simpatiju dodavanjem proaktivnog i brižnog odgovor na patnju.
Na ovaj način, prema Tisenu, ovaj osećaj zajedništva sa drugima predstavlja ključnu razliku između njih dvoje. Na primer, mogli biste da budete saosećajni za tuđu patnju bez nužno empatije, i obrnuto, mogli biste da osećate empatiju prema nečijoj patnji, a da ne morate da budete saosećajni prema njoj.
U stvari, kako istražuje nedavno istraživanje objavljeno u časopisu “Emotion 2”, čini se da saosećanje prednjači kada je u pitanju kako empatija naspram saosećanja utiče na naše zdravlje. Kako objašnjavaju autori studije, previše empatije može biti teško za vaše zdravlje, dok se čini da ga saosećanje podiže.
“Empatični ljudi, koji kontrolišu saosećanje, često koriste jezik fokusiran na sebe i pišu o negativnim osećanjima, društvenoj izolaciji i osećaju preplavljenosti”, pišu oni. “Saosećajni ljudi, koji kontrolišu empatiju, često koriste jezik koji je fokusiran na druge i pišu o pozitivnim osećanjima i društvenim vezama.”
Ovo istraživanje na kraju naglašava da je visoka empatija bez saosećanja povezana sa negativnim zdravstvenim ishodima, dok je visoka saosećajnost bez empatije povezana sa pozitivnim zdravstvenim ishodima, pozitivnim životnim izborima i dobrotvornim davanjima.
Kako negovati i razvijati saosećanje:
1. Vežbajte samilost
Jedan od najboljih načina da negujete više saosećanja prema drugima je da budete više saosećajni prema sebi. Kao što je lekar i autor bestselera Njujork tajmsa “Mind Over Medicine” , dr Lisa Rankin, prethodno je napisala za mindbodigreen: “Sve dok imate unutrašnjeg generala koji vas tuče zbog vaših neizbežnih nesavršenosti, biće vam teško da budete saosećajni sa drugima kada otkrivaju svoju ljudskost”.
2. Budite dobar slušalac
Pored negovanja vašeg odnosa sa samim sobom, još jedan način da negujete saosećanje prema drugima je vežbanje velikodušnog slušanja. Rejčel Naomi Remen, stručnjak za integrativnu medicinu i odnose isriče – “Slušanje stvara svetu tišinu. Kada velikodušno slušate ljude, oni mogu čuti istinu u sebi, često prvi put. I u tišini slušanja, u svakome se spoznaš. Na kraju, možda ćete moći da čujete, u svima i izvan svih, nevidljivo kako tiho peva sebi i vama.”
Sledeći put kada nekoga slušate, umesto da prekidate, osuđujete ili pokušavate da ponudite rešenja, Spineli predlaže aktivno slušanje, priznavanje njihovih osećanja, pronalaženje načina da se uverite da ima vašu podršku.
3. Znajte da ljubaznost ne znači ugađati ljudima
Važno je zapamtiti da se saosećajna ljubaznost ne poistovećuje sa ugađanjem ljudima, što je ovde posebno primetno, jer oni sa visokim stepenom empatije mogu steći naviku da upravljaju tuđim emocijama (kao način da upravljaju sopstvenim). Kako Rankin objašnjava, “Biti ljubazan ne znači prodati ono što je istina za vas da bi se neko drugi osećao dobro. Autentična ljubaznost potiče iz unutrašnjeg mesta celovitosti, gde nema razdvajanja između davaoca i primaoca.”
Izvor: Sensa
Preuzeto sa: sensa.mondo.rs