Testirajte sebe: Koliko ste rezilijentni?

Kristina Bernt nam poručuje da bez izvesne mere rezilijentnosti život uopšte nije moguć, da se svakodnevno susrećemo sa izazovima, da naprestamo moramo da se suočavamo sa problemima, i da po pravilu zbog toga nećemo propasti.

Završio sam sa čitanje knjige istoimene autorke, a upitanju je knjiga “JAČI STE nego što mslite” koja piše o rezilijentnosti, moći duševne otpornosti. U pretposlednjem blogu, koji nosi isti naziv kao i sama knjiga, pisao sam o svojim nedavnim neugodnim situacijama sa kojima sam se susreo i o tome kako izazivaju stres. Takođe sam u tom blog preneo i test pomoću kojeg proveriti pod kolikim ste stresom. Koristim ponovo priliku da u novom tekstu svog blog prenesem još jedan test iz iste knjige, te da utvrdite koliko ste rezilijentni.

Ima dana kad se čovek oseća jakim, a ima i dana kad je slab – pa je tako i kod ljudi koji su posebno rezilijentni. Koliko smo otporni može se sasvim pouzdano utvrditi pomoću upitnika. Naučnici na čelu s Karenom Lepert, s Univerzitetske klinike u Jeni, sastavili su ovaj upitnik i naučno su ga isprobali za nemačko stanovništvo. Uz pomoć trinaest pitanja skale rezilijentnosti RS-13 svako za sebe može da ustanovi koliko je njegova lična moć otpornosti (Lepertova i drugi, 2008).

U kojoj meri su sledeći iskazi tačni kada je o vama reč?

Molimo vas da svaku od sledećih tvrdnji ocenite sa 1 do 7 poena. Ukoliko se iskaz u celini više odnosi na vas, to jeste ako više opisuje vaše uobičajeno mišljenje i ponašanje, dajte mu utoliko više poena.

Pritom je značenje poena: 1 poen = “ne slažem se”, a 7 poena = “potpuno se slažem”.

		1 = ne – ne slažem se 7 = da – potpuno se slažem
1.	Ako imam planove držim ih se.	1 2 3 4 5 6 7
2.	Obično sve nekako uspevam.	1 2 3 4 5 6 7
3.	Nije me tako lako izbaciti iz koloseka.	1 2 3 4 5 6 7
4.	Volim sebe.	1 2 3 4 5 6 7
5.	Mogu da savladam više stvari istovremeno.	1 2 3 4 5 6 7
6.	Odlučan/odlučna sam.	1 2 3 4 5 6 7
7.	Prihvatam stvari onako kako dolaze.	1 2 3 4 5 6 7
8.	Imam brojna interesovanja.	1 2 3 4 5 6 7
9.	Situaciju mogu da sagledam iz više perspektiva.	1 2 3 4 5 6 7
10.	Mogu sebe da nateram da uradim i stvari koje zapravo neću da radim.	1 2 3 4 5 6 7
11.	Ako se nalazim u nekoj teškoj situaciji, obično pronađem izlaz.	1 2 3 4 5 6 7
12.	Imam u sebi dovoljno energije da uradim sve što moram.	1 2 3 4 5 6 7
13.	Mogu da prihvatim da me ne vole svi.	1 2 3 4 5 6 7

Rezultat

Sada samo saberite sve poene. Na taj način ćete dobiti neki broj između 13 i 91. Pritom veći broj poena ukazuje na izraženiju rezilijentnost, a niža vrednost, nasuprot tome, na manju psihičku otpornost.

Možete imate maksimalno 91 poen

Ako imate više od 72 poena, nije vas tako lako izbaciti iz ravnoteže. S većinom opterećenja možete da izađete na kraj i dorasli ste izazovima svog života. Neke situacije vam nesumnjivo deluju teško. Ali u stanju ste da fleksibilno reagujete na udarce sudbine i da na taj način nađete rešenje koje vam odgovara i omogućava da napredujete.

Ako imate između 67 i 72 poena, vaša moć otpornosti je prosečna. Uglavnom nalazite rešenja za svoje probleme, mada vam je za to ponekad potrebno mnogo snage. U principu nalazite novu hrabrost za život i bez tuđe pomoći.

Ako imate manje od 67 poena, opterećenja ne podnosite baš dobro. Problemi koji se javljaju često se za vas pretvaraju u životnu krizu. Vaša rezilijentnost nije naročito velika. Da biste umanjili rizik od depresije i telesnih oboljenja i povećali svoje zadovoljstvo životom, treba da radite na aktivnom prevladavanju stresa i da potražite i iskoristite psihološku pomoć ako vam je potrebna.

U društvu usredsređenom na uspeh to ne volimo da čujemo, ali: neuspeh je normalan! Nema sumnje da su naši preci zbog toga morali da razviju sposobnost da sa svojim neuspesima izlaze na kraj. Upravo to, po HIldenbrandovom mišljenju, predstavlja rezilijentnost. Fleksibilnost da se prilagodimo npovoljnim okolnostima i da iz njih što više naučimo. Bez kriza i nepovoljnih okolnosti, u to su ubeđeni i brojni teoretičari razvoja, razvoj uopšte niej moguć.Kristina Bernt, “Jači ste nego što mislite”, str. 139

Preuzeto sa: milosblagojevic.com