Kako da prepoznate simptome anksioznosti?

Postoji 5 najčešćih okidača, čuveni psihoterapeut otkrio šta provereno pomaže

Anksioznost pogađa većinu ljudi i to je prirodan odgovor tela na stres. Saznajte više o anksioznosti, njenim simptomima i kako da ih ublažite.

Anksioznost svakog od nas pogađa na drugačiji način. Ovaj kompleksan osećaj se javlja kao reakcija na stres i ne može da se izjednači sa stresom. Stres prolazi nakon što situacija koja izaziova stres prestane da se događa tj. kada se uklone stresori. Anksioznost tj. osećanja straha, strepnje i zebnje ostaju i kada više ne postoji razlog koji bismo mogli da detektujemo. Ako anksioznost traje 6 meseci i duže govorimo o anksioznom poremećaju. Obično je anksioznost osećaj koji dolazi i prolazi i možemo je osećati u različitim situacijama (prvi dan na novom poslu, selidba, susret sa nekim do koga nam je stalo. ispit, sastank…) Ipak, u oovim situacijama aknsioznost koliko god da je neprijatna ne ometa naš normalan život. U slučaju anksioznog poremećaja anksioznost je prisutna stalno i ograničava nas u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Simptomi anksioznosti

Sada ćemo navesti simptome anksioznosti ali za postavljanje bilo kakve dijagnoze najbolje je da se konsultujete sa lekarom i stručnjakom.
Simptomi anksioznosti takođe zavise od osobe do osobe i za nekoga to mogu biti leptirići u stomaku a za nekoga ubrzani otkucaji strca. Možemo osetiti i kao da nismo u telu – kao da je prekinuta veza između našeg uma i tela. Generalno je prisutan osećaj straha i osećaj brige, a u određenim okolnostima može doći i do napada panike.

Fizički i mentalni simptomi anksioznosti:

• negativne misli i uverenja koja nam je teško da kontrolišemo;
• nemir;
• strahovi;
• ruminacija;
• osećaj da svet oko nas ubrzava ili usporava;
• problem sa koncentracijom;
• problem sa spavanjem;
• depersonalizacija – osećaj odsečenosti od svog tela i uma;
• derealizacija – osećaj odsečenosti od sveta oko sebe;
• umor;
• iritabilnost;
• neobjašnjivi bolovi i fizičke tegobe;
• vrtoglavice;
• lupanje srca;
• bolovi i tenzija u mišićima;
• prekomerno znojenje;
• suva usta;
• glavobolje.

Uzroci anksioznosti

Stručnjaci se slažu da anksioznosti može da doprinese čitav niz faktora i njihova kombinacija:

• stres;
• medicinska stanja kao što su dijabetes i depresija;
• zloupotreba droge i alkohola;
• traumatski događaj;
• zanimanja sa visokim nivoima stresa (lekari, hirurzi, piloti…).

Takođe stručnjaci veruju da se osećaj anksioznosti aktivira u delu mozga koji je odgovoran za strah kao i skladištenje memorije za emocije i sećanja povezana sa strahom.

Pomoć kod anksioznosti

Ukoliko se obratite lekaru, tretiranje anksioznosti može biti trojako:

1. Psihoterapija koja može da uključi kognitivno bihevioralnu terapiju.
2. Komplementarne metode za ublažavanje stresa: mindfulness, joga, metode za kontrolu stresa.
3. Lekovi – lekar će prepisati anksiolitike i antidepresive.

Posledice anksioznosti

Neka istraživanja upućuju da anksioznost na duže staze može da doprinese rizicima za neke hronične bolesti kao što su čirevi, gastritis, oboljenja srca ili dijabetes. Nem adovoljno istraživanja koja bi moglda da nam pomognu da detaljno analiziramo rizične grupe niti koliki su tačno rizici.

Dvonedeljni plan za iscrpljeni mozak

Dr Majk Dau, psihoterapeut i stručnjak za mozak u svojoj knjizi “Nesanica, stres i anksioznost”, predstavlja i detaljan dvonedeljni plan koji može pomoći u balansiranju trazličitih aspekata koji nam mogu pomoći da umanjimo sters i anksioznost.
Dr Majkl Dau zagovara komoleksan i sveoubuhvatan pristup koji uključuje brojne alate i tehnike.

• Tokom prve nedelje programakoji predstavlja u svojoj knjizi, vaš zadatak je da izađete iz stanja iscrpljenosti i pesimizma i uđete u stanje uravnoteženosti i otpornosti kroz fokus na 4 oblasti:
  Ishrana– iz ishrane se izbacuje problematična hrana koja iscrpljuje mozak i dodaje hrana koja ga dovodi u ravnotežu i stvaraneurotransmiterekoji izazivaju dobro raspoloženje i koji su nam neophodni.
  Vežbanje– svakog dana radi s edruga forma vežbanja kako bi se sinergistički podstakli efekti zdrave ishrane.
  Razumevanje– svakog dana prve nedelje fokusiramo se na jedan od sedam negativnih misaonih obrazaca. Koristićete kognitivnu terapiju zasnovanu na energiji kao protivotrov za eliminisanje negativnih misaonih obrazaca iz uma i tela.
  Kognitivno-bihevioralnaterapija za nesanicu – jednostavne tehnike CBT-I kako biste kreirali persobalizovani program s tri različita nivoa za različiteprobleme sa spavanjem.
• Drugu nedeljudr Majk Dau je posvetio razvijanju i primeni različitih tehnika za uravnoteženje mozga kao što su: meditacija uz mantra, progresivan mišićna relaksacija i autogeni trening, pranajame, autohipnoza,mindfulness, praksa zahvalnosti i ljubaznosti…

Izvor: Sensa

Preuzeto sa: sensa.mondo.rs