Da li više volite rukopis ili kuckanje na tastaturi? U zavisnosti od toga u mozgu se dešava nešto neverovatno

Profesorka Odri van der Mer i njen tim godinama su istraživali prednosti rukopisa. 2017. godine ispitala je moždanu aktivnost 20 učenika, a nedavna studija ispitivala je moždanu aktivnost kod dvanaest tinejdžera i dvanaestoro dece.

Prema novim naučnim istraživanjima, veština pisanja je veoma bitna za dečiji razvoj, tvrde stručnjaci.

Neurolozi tvrde da pisanje rukom aktivira područja u mozgu koji nam pomažu da učimo brže i bolje i da deca brže uče da čitaju kada nauče da pišu rukom, ali i bolje generišu ideje i zadržavaju informacije.

Istraživanje je sproveo tim sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju, koji sada predlaže da nacionalne smernice moraju da obezbede deci da pohađaju neke časove rukopisa.

Profesorka Audrei van der Mer i njen tim godinama su istraživali prednosti rukopisa. 2017. godine ispitala je moždanu aktivnost 20 učenika, a nedavna studija ispitivala je moždanu aktivnost kod dvanaest tinejdžera i dvanaestoro dece.

EEG je korišćen za praćenje i beleženje aktivnosti moždanih talasa pomoću kapuljače opremljene sa više od 250 elektroda pričvršćenih za spoljnu oblogu.

Elektrode su dizajnirane da uzimaju električne impulse koje stvara mozak. Svako ispitivanje trajalo je 45 minuta po osobi, a istraživači su dobijali 500 podataka u sekundi.

Foto: Shutterstock

Rezultati su pokazali da je mozak i kod tinejdžera i kod dece mnogo aktivniji kada piše rukom nego kada kuca na tastaturi.

Korišćenje olovke i papira daje mozgu više mesta kako biste sačuvali svoja sećanja – rekla je Van der Mer. Pisanje rukom stvara mnogo više aktivnosti u senzomotornim delovima mozga.

Mnoga čula se aktiviraju pritiskom olovke na papir, videvši slova koja pišete i slušajući zvukove koje proizvodite tokom pisanja – dodala je.

Ova čulna iskustva stvaraju kontakt između različitih delova mozga i “otvaraju” mozak za učenje. Pamtimo i učimo bolje.

Računari i pametni telefoni postali su glavni kod svih generacija, ali mlađa grupa je ceo život provela sa digitalnim uređajima.

Prema Američkoj akademiji za psihijatriju dece i adolescencije, deca uzrasta od osam do 12 godina u Americi provode četiri do šest sati na uređajima, dok tinejdžeri provode i do devet sati.

Većina državnih škola sprovodi učenje na mreži, deca možda provode čak i više vremena od proseka.

Preuzeto sa: ddl.rs