Sticanje znanja kroz praksu je koncept o kome se neretko govori. Ipak, priča zapne kada je treba sprovesti u delo. „Od učenika/studenta treba zahtevati da ispolje svoju kreativnost, da zauzmu stav i svesnost rizika zbog zauzimanja istog, jer takvim načinom ih pripremamo za svakodnevne situcije iz života”, ističe doc.dr. Tamara Ratković, koja je nedavno sprovela istraživanje na ovu temu.
Tamara Ratković bavi se preduzetništvom u fitnes industriji i docent je na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu, Univerziteta Singidunum. Predaje na predmetima: Upravljanje ljudskim resursima u sportu i Personalni fitnes.
Kao preduzetnica i vlasnica tri fitnes kluba i pilates studija i internacionalni edukator ima staž od tri decenije fitnes industriji. Autor je dve knjige u izdavanju Kreativnog Centra, Beograd, brojnih članaka iz domene fitnesa, kao i kreator dva DVD-a u vezi sa vežbanjemKleginice doc. „Helena Šlogar i izv.prof.dr.sc. Sandra Šokčević sa Sveučilišta Libertas iz Zagreba, radile su zajedno samnom na ovom istraživanju”, dodaje Tamara.
Koji je razlog ovog istraživanja koje ste sprovele na ova dva univerziteta iz ‘Preduzetničkih kompetencija studenata’? Šta je istraživanje dokazalo ili opovrglo u vezi sa preduzetništvom kod studenata?
– Na poziv mojih koleginica sa Libertasa Sveučilišta, gde sam 2019.godine i obranila svoju doktorsku dizertaciju, priključila sam se istraživanju jer je ideja bila upravo sprovesti ga među studentima naša dva univreziteta/učilišta. Temeljni podsticaj je upravo bio istražiti preduzetničku kompetenciju kod naših studenata, te da se ukaže na važnosti razvijanja istih kroz razne radionice i predavanja. Svaka fakultetska ustanova daje širinu i informacije, ali preduzimanje inicijative i donošenje odluka je nešto sa čime studente treba susretati kroz edukacije, jer to je od velikog značaja za njihov daljnji profesionalan razvoj i profilisanje. Sticanje znanja kroz praksu je od izuzetnog značaja za njihov daljnji razvoj i profilisanje.
Kako je u istraživanju sudelovao veći broj ispitanika, dobijene rezultate nije moguće generalizovati na celu populaciju. Šta biste, osim toga, izdvojili kao ograničenja ovog istraživanja?
– Naš uzorak nikako nije zanemarljiv (846 ispitanika na oba univerziteta), ali možda bi mogli uključiti još neke studijske programe iz prirodno matematičkih nauka u istraživanje, kao i veći broj studentkinja. Uključivanje većeg broja pripadnica ženskog pola, možda bi otvorilo neke nove horizonte jer i sami vidimo koliko je žena uključeno u preduzetništvo danas u odnosu na pre 20 godina.
Zašto su upravo preduzetničke kompetencije u današnje vreme sve važnije u poslovnom svetu? Šta kažu svetska istraživanja koja ste koristili kao svojevrsni teorijski okvir?
– Razvoj preduzetničkih kompetencija je već duži niz godina promovisan i od strane EU. Ono podrazumeva znanja, veštine, stavove i operacionalizaciju ideja koje su potrebne za realizaciju vlastitog poslovnog poduhvata. To je efikasnost pravilnog upotrebljavanja stečenih znanja i veština u svakodnevnim poslovnim poduhvatima. Ideja treba da se pretvori u akciju! To bi i trebao da bude naš cilj ( zajednice i nas kao predavača- profesora na fakultetima), da kroz obrazovne institucije razvijamo svest kod studenata, učenika, kako da kreiraju poslovnu situaciju, kako da stvaraju posao-važnost afirmacije, a da pritome razvijaju i svoje lične kvalitete. Kroz naše sisteme obrazovanja, na žalost, učenici-studenti nisu podsticani na ovakve sisteme rada tokom učenja i dalje je taj odnos poprilično pasivan.
Od učenika/studenta treba da se zahteva da ispolji svoju kreativnost, da zauzme stav i svesnost rizika zbog zauzimanja istog, jer takvim načinom ga pripremamo za svakodnevne situacije iz života.
Koje sve prednosti takve kompetencije nose sa sobom kada su u pitanju mladi koji tek ulaze na tržište rada? Smatrate li da razvijenost preduzetničkih kompetencija utiče na pronalazak posla? Cene li ih poslodavci?
– Na preduzetništvo bi trebalo gledati kroz ceo sistem obrazovanja. Da se deca uče kritičkom razmišljanju, timskom radu, da zauzimaju stav i brane ga argumentima, da donose odluke i snose rizik i odgovornost, da su uključeni i u procese karijernog savetovanja jer to je jedini način da stečene znanja kroz obrazovanje mogu upotrebiti u svojoj svakodnevnici gde će biti zaposleni. Jedan deo se sigurno ostvaruje kroz formalno obrazovanje unutar institucija, a drugi je neformalan kroz ceo život. Mislim da bi to deci olakšalo pronalaženje posla, a poslodavac dobio spremnijeg i preduzimljivijeg zaposlenog. Što je za svakog poslodavca veoma značajno da dobija formiranog radnika koji zna da vodi i obavlja posao.
Koje su sve preduzetničke kompetencije razmatrane u istraživanju? Koje smatrate najvažnijima?
– U ovom istraživanju analizirane su sledeće kompetencije: odlučivanje, inicijativa, postizanje rezultata, vođstvo, empatija, timski rad, integritet, uverenja, veliki entuzijazam, konflikt, temperament… Smatram da su sve preduzetničke kompetencije značajne i važne, ali za mene bi donošenje odluka i postizanje rezultata i temperament bile primarne.
Rezultati su pokazali da su određene kompetencije izraženije među ženskim, nego među muškim ispitanicima. Istaknuli ste vodstvo, empatiju i integritet. Što biste naveli kao neke od glavnih razloga tomu?
– Rezultati testa su pokazali da među polovima postoji značajna razlika u vođstvu, empatiji, integritetu, temperamentu i duhovitosti. Evidentno je da kod ispitanika ženskog pola vođstvo, empatija i integritet, kao preduzetničke kompetencije, su izraženije nego kod ispitanika muškog pola. Sa druge strane, temperament i duhovitost su izraženiji kod muškaraca. To možemo povezati sa fiziloškim, psihološkim, kulturološkim i istorijskim razlikama žena i muškaraca.
Šta je potvrđeno istraživanjem?
– Ispitivanje je potvrdilo da ne postoje razlike u preduzetničkim kompetencijama u odnosu na područja studiranja, ali tu moramo navesti da u istraživanju nisu sudelovali studenti prirodno matematičkih smerova. Razlike koje postoje u preduzetničkim kompetencijama studenata u odnosu na izbor njihove karijere govori da treba ulagati u proces obrazovanja i preduzetničkih kompetencija unutar društva.
Istraživanje je pokazalo da 55,3% ispitanika je spremno da rizikuje, a da 56% voli poslove s većom sigurnošću. Mladi su pokazali da nisu protiv sigurnosti, ali da su jednako spremni na rizik, što je svakako dobro za preduzetnike. Zanimljivo je da je velik procenat ispitanika indiferentan prema spremnosti na rizik (31,5%) i poslovima s većom sigurnošću (31,8%). Više od polovine ispitanika spremno je učiniti sve da postanu poduzetnici, pokrenu i vode vlastitu privatnu firmu, ozbiljno razmišljaju o pokretanju posla, odlučni su da u budućnosti stvore vlastitu kompaniju, a oko 30 odsto ispitanika je ravnodušno prema tim stavovima. Zato se opet moramo osvestiti i navesti značaj obrazovanja u preduzetništvu.
Istraživanjem nije potvrđeno da preduzetničke kompetencije rastu, ni da se smanjuju s obzirom na dob.
– Zato bi istraživanje bilo poželjno proširiti i na ljude iz privrednog sektora koji već imaju iskustva u preduzetništvu. Jer uz znanje koje poseduju sigurno godine daju određena iskustva i znanja. Smatram da se preduzetničke kompetenecije razvijaju kroz godine iskustva. Da iskustvo daje sigurnost u donošenju odluka kao i sagledavanju rizika.
Da li su ta znanja i veštine neophodne samo za uspeh u preduzetništvu ili mogu biti od velike pomoći u obavljanju bilo kakvog posla?
– Preduzetnička znanja su od velike pomoći u svim domenima. Mi i na porodicu možemo gledati kao na malo, ali od velikog značaja za društvo, preduzeće, kojim treba znati upravljati, rukovoditi, donositi odluke i snositi posledice i nagrade za te odluke. U sportu je isto preduzetništvo od izuzetnog značaja jer pravim odlukama, izborom, selekcijama i planom klub vodimo ka prosperitetu ili prema neuspehu.
-bizlife.rs
Preuzeto sa: hocu.ba