Ako ovo radite čim ustanite, postoji povećan rizik
Saznajte kojih 5 navika izazivaju anksioznost, a da toga nismo ni svesni – evo šta povećava osećaj zabrinutosti i nervoze.
Povremena anksioznost je česta u savremenom užurbanom svetu. Dok se neki ljudi sa njom suočavaju ponekad, kod nekih je ona stalno prisutna i predstavlja stanje koje utiče na kvalitet života. Američko udruženje psihijatara procenjuje da će skoro 30 odsto odraslih biti pogođeno anksioznim poremećajem u nekom trenutku svog života.
Anksioznost je normalna reakcija na stres i može biti korisna u nekim situacijama, na primer kada treba da izbegnemo opasnost. Ali stalna anksioznost može značajno poremetiti život osobe, onemogućava joj da radi, živi i funkcioniše onako kako bi želela. Uzročnici anksioznosti su razni, ali stručnjaci ističu da postoje određene navike kojih nismo svesni, a koje mogu uzrokovati anksioznost:
1. Gledanje u telefon čim se probudite
Ejmi Mezulis , dr, suosnivač i glavni klinički službenik Joona.
“Ovo ponašanje počinje naš dan bombardovanjem našeg mozga informacijama, što nas dovodi do uznemirenosti zbog svega što treba da uradimo – sve pre nego što smo imali priliku da dozvolimo svom umu ili telu da se probude”, kaže dr Ejmi Mazulis. “Ti postovi, novinski izveštaji i e-poruke će i dalje biti tamo za 15 ili 20 minuta nakon vašeg jutarnjeg istezanja, prve šoljice kafe ili jutarnjeg opuštanja.”
2. Potcenjivanje koliko dugo stvari traju
Neki ljudi uvek stižu na vreme, dok drugi stalno kasne. Koliko puta ste utrčali u kancelariji zadihani i preznojeni i rekli – “Izvinjavam se što kasnim”. Možda kasnite zato što loše procenjujete vreme, a možda i zato što preopteretite sebe sa puno obaveza koje ne možete da postignete.
“Mnogi od nas, posebno ako imamo tendenciju ka perfekcionizmu ili preteranom radu, teško se snalaze kada je vreme za promenu zadataka”, kaže Mezulis. “Stalno se osećamo kao da treba da uradimo samo još jednu stvar – ponovo pročitamo tu e-poštu, proverimo da li smo spakovali te cipele – uglavnom iz straha da ćemo nešto ostaviti nedovršeno. Ako mislite da će vam trebati 10 minuta, dajte sebi 20 na nedelju dana da vidite kakav je osećaj ne žuriti sa zakašnjenjem na sve. Možda će vam se svideti to!”
3. Gledanje vesti
Studija iz avgusta 2022. objavljena u “Health Communication” otkrila je da ljudi koji opsesivno konzumiraju vesti imaju veću verovatnoću da ne pate samo od stresa i anksioznosti, već i od lošeg fizičkog zdravlja. Brajan Meklaflin, vanredni profesor oglašavanja na Koledžu za medije i komunikacije na Teksaškom tehničkom univerzitetu istakao je da su vesti o globalnoj pandemiji, politički nemiri, masovna pucnjava, ratovi, i šumski požari – duboko uticali na ljude širom sveta.
I dok smatra da bi ljudi trebalo da budu u toku sa aktuelnim događajima, on je naglasio da je takođe važno “imati zdraviji odnos sa vestima”.
Rinaldi predlaže da ograničite svoju izloženost vestima, posebno negativnim vestima. “Dozvolite sebi samo određeno vreme da konzumirate vesti, i po mogućnosti ne tačno kada se probudite ili kada idete u krevet”.
4. Upuštanje u rasprave na društvenim mrežama
Šta mnogi vole da rade nakon što konzumiraju gomilu negativnih vesti? Idu na Internet i uključuju se u diskusije na društvenim mrežama. Studija iz maja 2022. objavljena u časopisu “Cyberpsychology, Behavior, and Social Networking” sugeriše da bi pauza od ovog ponašanja samo nedelju dana mogla da smanji vašu anksioznost i poveća osećaj blagostanja. Uključite se u pozitivne interakcije i izbegavajte sadržaj koji povećava anksioznost.”
5. Ne dišete dovoljno duboko
“Naš nivo anksioznosti i naše fizičko stanje su veoma blisko povezani. Kada smo anksiozni, aktivira se simpatički nervni sistem našeg tela (čuli ste za odgovor “bori se ili beži”). Naše zenice se šire, puls nam se ubrzava, naš krv teče iz naših ekstremiteta u naše glavne mišiće, zaustavljamo varenje i počinjemo da dišemo veoma brzo i plitko“- istakla je doktorka.
“Anksioznost može učiniti naše disanje plitkim, ali plitko ubrzano disanje takođe može učiniti da se osećamo anksiozno, jer telo i um pokušavaju da sinhronizuju svoja iskustva.” Ona predlaže “kvadratno disanje” – “Kvadrat ima četiri jednake stranice, tako da je to obrazac disanja u četiri jednaka dela”, primećuje ona. “Udahnite pet sekundi, zadržite pet sekundi, izdahnite pet sekundi i zadržite dah pet sekundi. Uradite ovo pet puta i odmah možete primetiti da vaša anksioznost nestaje.”
Izvor: Sensa
Preuzeto sa: sensa.mondo.rs