“Glava u oblacima” nije gubljenje vremena već odličan alat za mentalno zdravlje
Sledeći put kada uhvatite sebe kako sanjarite, nemojte da se prekorevate jer ste rasejani već pustite svoj um da luta i pronađe rešenja tamo gde vama do sada nije palo na pamet.
Sigurno vam se tokom odrastanja na časovima u školi dešavalo da sanjarite. Uhvatili biste sebe kako gledate kroz prozor sa mislima koje su hiljadama kilometera daleko od četiri zida učionice. Naravno, nastavnicima se to nikako nije dopadalo, a sigurno ni sada ne odabravaju sanjarenje na časovima. A činjenica je da svi sanjarimo – naučnici procenjuju da u ovom stanju provodimo od 30 do 50 odsto vremena.
Šta je sanjarenje?
Sanjarenje je stanje kada se u mislima prepuštamo mašti dok smo budni. To su trenuci kada se naša pažnja izmešta sa sadašnjeg trenutka i usmerava na predele uma koji nisu povezani sa trenutnim okolnostima. Suprotno onome što su nas možda učili, sanjarenje o prijatnim stvarima daleko je od beskorisnog. Ovi dnevni snovi su usmereni na ono što je osobi u tom trenutku važno i najčešće se dešavaju kada nam je dosadno ili radimo neke repetativne radnje. Maštanje nam omogućava da doživimo emocije, stanja i okolnosti koje inače ne bismo doživeli.
Sanjarenje smanjuje stres i anksioznost
Kada isključimo buku spoljašnjeg sveta, dozvoljavamo mislima da slobodno teku. Ovo podstiče mentalno opuštanje i istraživanje. Kada naše misli slobodno lutaju, nalazimo se u onome što se zove stanje alfa talasa. Kada smo u alfa zoni, mirni smo i ne razmišljamo ni o čemu što je iznuđeno.
Pauze za sanjarenje nisu samo zabava; one su nam neophodne. Naš mozak ne može neprekidno da održava fokus i produktivnost. Dobro zdravlje mozga zahteva redovne periode opuštanja.
Nakon dugog dana na poslu pustite da vaš um odlebdi ka nečemu potpuno nepovezanom i prijatnom. Ovo bi vam moglo pomoći da zaboravite i distancirate se od zabrinjavajućih okolnosti. To je još jedan alat u vašem kompletu za mentalno zdravlje i za izbegavanje stresa i anksioznosti. Ako osećate da postajete sve zabrinutiji i opterećeniji predlažemo vam nekoliko koraka koji će vas bezbedno odvesti na pauzu u svet mašte.
- Skrenite svoj pogled sa onoga što radite – sa stola, sa ekrana..
- Napravite 10 dubokih udaha i izdaha.
- Usmerite svoju pažnju na neku svoju želju, cilj ili omiljneu aktivnost. Možda želite da kupite nov automobile. Razmislite koju boju biste izabrali, kakav je osećaj kada sednete u sedište i startujete motor.
Sanjarenje olakšava rešavanje problema
Sanjari nisu samo begunci od realnosti. Ako dozvolimo svojim mislima da lutaju – to stanje nas revitalizuje. Nakon toga možemo da se posvetimo temi ili problemu osveženi i umireni.
Osim što imamo novu perspektivu, čini se da sanjarenje deluje bolje od pokušaja da se rešenje pronađe na silu. Čini se da ovaj kognitivni proces vodi ka novim idejama.
Intenzivan i dugoročan fokus na problem nam vremenom zapravo ometa rasuđivanje i zato je važno da povremeno pustimo misli da se prošetaju po proplanku ili plivaju u tirkiznom moru. Sanjarenje omogućava našem umu da napravi veze koje fokusirane i napete misli nisu uočile.
Sanjarenje koristi različite delove mozga
Dečji umovi neprestamo lutaju. Ispostavilo se da je „glava u oblacima“, kako neki ljudi opisuju sanjarenje, više od obične zabave ili gubljenja vremena.
Ono što se dešava u mozgu dok sanjarimo prilično je sofisticirano. Dok um luta, koristimo različite aspekte svog mozga. U tim trenucima aktivirane su sve funcije mozga – i one zadužene za rešavanje problema i one kreativne.
Dok aktiviramo ove različite oblasti mozga, pristupamo informacijama koje su ranije možda bile van domašaja ili neaktivne.
Sanjarenje pomaže da postignemo ciljeve
Kako nam misli koje lutaju mogu pomoći da postignemo svoje ciljeve? Ove zalutale misli jesu neusmerene, ali nova istraživanja otkrivaju da su često motivisana našim ciljevima (McMillan RL, Kaufman SB, Singer JL. Ode to positive constructive daydreaming. Front Psychol. 2013).
Aktivna imaginacija i vizuelizacije koriste upravo našu sposobnost da sanjarimo kako bi se resursi osobe usmerili ka ostvarenju ciljeva. Sportisti to rade pred nastup, kao i izvođači, predavači, govornici…
Dok bi sanjarenje zasnovano na fantaziji, poput pretvaranja u superheroja, moglo na kraju da nas razočara ili frustrira jer je previše nategnuto, strukturirano sanjarenje može da nas motiviše jer je realno.
Zamišljanje ili sanjarenje o jednom od svojih ciljeva iz stvarnog života je prijatno. Poziva nas da razmislimo o koracima koje bismo preduzeli, načinima da ostanemo motivisani i kako da prevaziđemo prepreke.
Sanjarenje proširuje vašu kreativnost
Istraživanja su pokazala da je sanjarenje povezano sa višim nivoima kreativnosti. Bespoštedno trošenje energije na rešavanje problema ponekada jednostavno ne vodi do rešenja. Napravite pauzu! Um će i dalje nastaviti da inkubira i obrađuje problem.
Bijanka Rodrigez, licencirani bračni i porodični terapeut kaže: „Zato većina nas ima AHA trenutke dok radimo svakodnevne stvari kao što je pranje sudova kada ne moramo previše da se fokusiramo na zadatak što nam omogućava prostor u psihi za primanje i otkrivanje novih informacija.”
Kada um ne mora da se kreće po uskom koloseku, on reorganizuje sve sitnice informacija i formira nove i neočekivane veze.
Sanjarenje je kao vežba istezanja za vaš um – pokreće kreativne sokove a ne zamara.
Izvor: Sensa
Preuzeto sa: sensa.mondo.rs