Psiholog Martin Seligman, autoritet za sreću je radoznalost uvrstio u 24 ključne osobine za ispunjen život. Saznajte kako ova osobina utiče na kvalitet života i zašto su radoznali srećniji.
Radoznalost ključna osobina srećnijeg života.
“Koreni naše radoznalosti nalaze se u osobini ljudskog roda zvanoj neotenija”, napisao je psiholog Tom Staford u kolumni za BBC. “Neotenija, pojam iz teorije evolucije, označava zadržavanje mladalačkih obeležja. Zahvaljujući radoznalosti, imamo više detinjastih osobina nego drugi sisari.” Prema njegovom mišljenju evolucija nas je učinila fizički slabijim od drugih primata, ali nam je podarila sposobnost da stalno istražujemo i usvajamo nova znanja. Zahvaljujući radoznalosti, upijamo obilje podataka iz okoline, uključujući i one o našoj kulturi. Čak i u odrasloj dobi razvijamo nove načine delovanja i razmišljanja, što nam pomaže da se prilagodimo ili stvorimo nove okolnosti. Radoznalost se iskazuje na dva načina: kao poriv da razumemo nešto novo i kao poriv da doživimo novo iskustvo.
Radoznali bolje uče
Da je radoznalost važna za uspeh u obrazovanju koliko i inteligencija i savesnost, utvrdilo je istraživanje Sofi fon Štum na univerzitetu u Edinburgu. Prikupivši podatke iz dve stotine istraživanja sprovedenih na 50.000 studenata, profesorka fon Štum otkrila je da radoznalost zaista pozitivno utiče na akademske rezultate. “Radoznalost je u osnovi gladi za istraživanjem. Ko je intelektualno radoznao, čitaće knjige. Ko je čulno radoznao, putovaće u strane zemlje i probati razna jela”, rekla je, napominjući da obe vrste radoznalosti pomažu u školovanju. “Snažno verujem da je gladan um važan za dostignuća te sam srećna što sad imam i čvrstih dokaza. Na profesorima je da svojim studentima udahnu radoznalost, da ih podstaknu na angažman i samostalno učenje”, dodala je, naglasivši da i poslodavci treba da obrate pažnju na radoznalce. “Oni imaju najveći potencijal za razvoj, to jest sticanje novih znanja i veština.”
Autoritet za sreću, psiholog Martin Seligman sa univerziteta u Pensilvaniji nije bezrazložno radoznalost uvrstio među 24 ključne osobine. Dobrobiti radoznalog uma stalno ukopčanog u zbivanja brojne su i raznovrsne, a među njima je i – veća omiljenost.
Kvalitet pažnje
Tod Kešdan, koji se proslavio knjigom “Curious?” (Radoznali?), uverava da je moguće razviti smisao za radoznalost prema bilo čemu i smatra da je njeno razvijanje siguran put prema ispunjenju. “Bit radoznalosti nije obraćamo li pažnju, nego kako obraćamo pažnju na događaje”, piše Kešdan. “Radoznalost je traženje onog što je novo, a ne ono što je prijatno u pojedinoj situaciji; radoznalost prihvata neizvesnost, umesto da stremi za kontrolom i zaokruženošću.” U svojoj knjizi on opisuje brojna istraživanja, uključujući jedno u kojem je deo učesnika upućen da se koncentriše na nove elemente iskustva koje prema njihovim predviđanjima nije trebalo da im se dopadne. Oni koji su se fokusirali na nove spoznaje izjavili su da im se iskustvo više svidelo nego onima iz kontrolne grupe.
Da bismo izvukli korist od radoznalosti nije nužno juriti za neobičnim iskustvima – putovati na egzotična mesta ili se baviti hobijima toliko složenim da se ne mogu objasniti za manje od 15 minuta. Radoznalost je, kaže Kešdan, kvalitet pažnje, a ne obeležje predmeta ili situacija s kojima se susrećemo. Ali ni uzbudljiva iskustva nisu za bacanje. Anketirani bračni parovi izjavljuju da su mnogo zadovoljniji nakon što su zajedno izveli dotad neisprobane aktivnosti, nego kad su se bavili prijatnim i opuštajućim, ali uobičajenim poslovima.
Sigurnost kolotečine
Iako većina uvek zadržava dozu radoznalosti, u starim danima ova osobina pomalo opada – bilo zato što smo već naučili ono što nam je potrebno ili što nam se mozak promenio. Istraživanje koje je sproveo američki Državni zavod za zdravlje otkrilo je da naši neuroni u poznom dobu proizvode manje dopamina, prirodne hemijske supstance koja pruža osećaj prijatnosti, između ostalog, pri susretu s nečim novim. Očekivanje ugodnosti glavna je motivacija koja nas u mlađim danima tera da preduzimamo toliko toga, uključujući i otkrivanje novog. Kad smo stariji, nekad prijatna iskustva ostavljaju nas sve ravnodušnijima. Ali šta ako postoje načini da trajno održimo radoznalost na mladalačkom nivou? Za to je potrebno redovno primenjivati ovu sposobnost i kloniti se kolotečine, napominje Ketlin Hol, autorka knjige “Alter Your Life” (Izmeni svoj život).
Holova ističe da su ljudi sami krivi za slabljenje radoznalosti zato što se udobno osećaju u kolotečini pa ne nalaze motiv za izlazak iz nje. “Efikasnost i predvidljivost koje dolaze s rutinom pružaju osećaj sigurnosti, ali rađaju tromost. Živeti po navici znači isključiti sve druge mogućnosti”, piše i radoznalost upoređuje s mišićima koje valja naprezati da ne bi izgubili na obimu i snazi. Jer što je više primenjujemo, to ona više raste, a ako je ne upotrebljavamo, odumreće. “Postupajte s radoznalošću kao s bilo kojim zadatkom i jednostavno je uključite u dnevni raspored”, zaključuje Holova.
U negovanju radoznalosti vam mogu pomoći saveti psihologa koji će vam omogućiti da iskočite iz kolotečine i zamenite je avanaturom istraživanja. Detinja razdraganost i dugovečnost se vežbaju!
Izvor: Sensa/Sensa.hr
Preuzeto sa: sensa.mondo.rs