Verovatno svako ljudsko biće poseduje kapacitet za kreativnost, samo je pitanje da li uspe da ga razvije, odnosno svoju kreativnost usmeri u dobrom pravcu. Ipak, postoje vremena kada i najkreativniji umovi zakažu – osećaju da im je dosadno, vrte se u krug sa svojim idejama ili imaju osećaj da su naišli na “kreativni zid” i ne uspevaju da ga savladaju. Oblast kreativnosti se vrlo obilno i posvećeno istražuje, a evo 7 načina za povećanje kreativnosti čija efikasnost je empirijski potvrđena.
- Psihološka distanca
Kako? Probajte svoj kreativni zadatak da zamislite kao dalek i nepovezan sa vama na bilo koji način. Ovakav pristup može dovesti do pomeranja granica koje u razmišljanju sami sebi namećemo.
- Put u budućnost
Kao i psihološka, vremenska distanca može povećati kreativnost.
Kako? Vremenski se projektujte – gledajte na svoj zadatak kao da je jednu, deset ili hiljadu godina daleko od vas.
- Stimulisanje apsurdom
Naš um je predodređen da nalazi smisao u svemu što se desilo. Što su događaji više apsurdni, teže je pristupiti im u svrhe pronalaženja smisla i značenja.
Kako? Čitajte “Alisu u Zemlji čuda”, Kafkinu “Metamorfozu” ili bilo koje drugo remek-delo apsurda. Apsurd je kao koncept neprijatelj smislu, stoga povećava kreativnost.
- Iskoristite loša raspoloženja
Pozitivna emocionalna stanja poboljšavaju fleksibilno mišljenje i rešavanje problema, pa se generalno smatraju prijateljem kreativnosti. Međutim, negativne emocije takođe mogu dovesti do povećanja kreativnosti.
Kako? Negativna raspoloženja mogu biti neprijatelji kreativnosti, ali pokušajte da nađete način da ih konstruktivno iskoristite – možete biti iznenađeni efektima.
- Kombinovanje suprotnosti
Nazvano “janusovsko mišljenje” po rimskom bogu Janusu, ono podrazumeva kreiranje višestrukih istovremenih suprotnosti. Na ovaj način generišu se ideje, koje obično nisu vidljive u krajnjem proizvodu – teoriji ili umetničkom delu.
Kako? Definišite međusobno isključive opcije, isprobajte nemoguće kombinacije. Ako sve to ne bude imalo rezultata, molite se bogu Janusu. Možda humor, kao opozit od očaja, pomogne. 🙂
- Linija najvećeg otpora
Ako ste ipak pobornik kompletno svežih ideja, može vas frustrirati rad na nečemu što već definitivno postoji. Linija najvećeg otpora može voditi kreativnijim, rešenjima “van kutije” (“thinking outside the box“).
Kako? Baš zato što je tako najlakše uraditi, ovom linijom prošao je svaki čovek. I njegov pas. Zato probajte da skrenete sa tog puta.
- Re-konceptualizacija
Ljudi često žure da daju odgovor pre nego što uopšte stignu da promisle o pitanju. Jedno istraživanje pokazalo je da vreme provedeno u redefinisanju problema može biti izuzetno korisno.
Kako? Zaboravite na rešenje, koncentrišite se na problem. Postavljate li prava pitanja?
Izvor: Psihoverzum
Preuzeto sa: hocu.ba