Akreditovani EFT Master Trener Jasmina Kovačev za oktobarski broj magazina Sensa pisala je o traumi – šta je trauma, kako se manifestuje i šta je uzrokuje…
Šta je trauma i šta je uzrokuje?
Traumaje emocionalni odgovor na bilo koji događaj koji je doživljen kao ozbiljna fizička ili emocionalna pretnja jednom biću. Traumatski događaji imaju tendenciju da budu iznenadni i nepredvidivi, najčešće veoma intenzivni. Takođe osoba nema mogućnost kontrole nad situacijom. Ovde se radi o jednokratnom događaju koji je doživljen traumatično kao što je na primer iskustvo teške saobraćajne nesreće, iskustvo iz rata, zlostavljanje, prirodne katastrofe, smrt voljene osobe, teška bolest ili teška povreda… Neke druge situacije, na prvi pogled manje traumatične, mogu biti doživljene traumatično, kao što je gubitak posla, razvod, napuštenost od strane roditelja ili porodice. Taj jednokratan događaj ne mora biti lično doživljen, može biti nešto što je osoba videla tj. bila svedok nekom događaju koji je ostavio dubok trag na psihu posmatrača. Može takođe biti i nešto što smo pročitali ili čuli, piše akreditovani EFT Master Trener JasminaKovačev.
Trauma takođe može biti rezultat odgovora na hronična iskustva kao što je ponavljano zlostavljanje u detinjstvu, urbano nasilje, zanemarivanje, zlostavljačka veza, trajna nemaština… U cilju zaštite od traumatičnog događaja, mozak prestaje da pamti neposredno pre početka specifičnog događaja i nastavlja da pamti nakon njega. Formira se uslovno rečeno traumatična kapsula i trauma se ne može integrisati u životna isustva. Ona je smrznuta u vremenu i doživljava se kao da se dešava sada. Čulni aspekti događaja kao što su dodir, ono što smo čuli, emocije, sve je u kapsuli. To je zaštitna funkcija urezana u moždanu strukturu.
Danas je sve više slučajeva traumatičnog iskustva koje nije direktno nego indirektno, često preko medija. Deca sve češće bivaju traumatizovana i kroz video igrice. Gotovo da je nemoguće pronaći osobu koja nije doživela nešto u životu kao traumu.
Šta određuje naš doživljaj trauma?
Da li će nešto biti doživljeno traumatično ili ne, ne određuje sam događaj nego naš doživljaj tog događaja. Više osoba može biti u istom događaju i neko će ga doživeti traumatično a neko neće. Kako će biti neka situacija doživljena zavisi od individualne linije osetljivosti na određenu temu. Osobe koje imaju osetljivot na određen tip iskustva će biti daleko više pogođene i doživljaj će biti mnogo intenzivniji a samim tim i emocinalni odgovor će biti izraženiji. Naša individualna osetljivost je određena prethodnim iskustvima koja mogu poticati iz ranijeg perioda našeg života, možda i iz detinjstva ili iz natalnog ili prenatalnog perioda, iz vremena začeća, iz prethodnih inkarnacija, ili uticaja energije porodičnog stabala tzv. transgeneracijski uticaji.
Važnost rada na transgeneracijskoj traumi
Transgeneracijska trauma predstavlja traumu nekog od naših predaka koja utiče na naš život. To može biti roditeljska trauma ili trauma daljih predaka. Mnogi će to nazvati genetskim uticajem, a može se reći da je to uticaj energije porodičnog stabla. Traume naših predaka se najčešće manifestuju u vidu nekog obrasca koji se javlja u našem životu. Lepota rada na ovoj vrsti traume je u tome što se prekida njeno dejstvo ne samo na nas nego i na naše prošle i buduće generacije.
Kako se trauma manifestuje?
Svako drugačije manifestuje traumu, ali ipak postoje neki znaci koji se češće javljaju:
Nametljive misli i sećanja – Nakon traumatskog događaja, uobičajeno je da se javljaju neke nametljive misli i sećanja na traumatski događaj. To će se češće dešavati ako nas nešto podseti na taj događaj (na primer neka osoba, mesto ili slika).
- Hiperbudnost – Prirodno je da budemo oprezniji i svesniji svog okruženja nakon traumatičnog događaja. Ovo je pokušaj našeg organizma da nas zaštiti od potencijalne opasnosti.
- Preterano uzbuđenje Ovo je deo prirodnog zaštitnog mehanizma tela. Strah i anksioznost ukazuju na postojanje neke vrsta opasnosti, jer je nakon traumatskog događaja alarmni sistem tela osetljiviji u pokušaju da nas zaštiti od budućih traumatskih događaja.
- Osećaj nesigurnosti
- Nakon traumatičnog događaja, ljudi se mogu osećati kao da je bilo koja situacija ili mesto potencijalno opasno. To će se najčešće desiti u situacijama ili na mestima koja podsećaju na traumatski događaj.
- Oni koji imaju pojačanu liniju osetljivosti na određene percepcije mogu usled traumatičnog događaja da pokrenu određene bio-logičke programe tj. reakcije specifičnih tkiva organa – jednostavno rečeno, mogu se pojaviti određeni zdravstveni problem. Poznato je da se mnoge bolesti jave neposredno nakon određenih događaja.
Izvor: Sensa
Preuzeto sa: sensa.mondo.rs