Kako vam zakon akcije i reakcije može promeniti ceo život – oslobodite se straha, stida i osećaja krivice!
STID JE SPECIFIČAN, JER JE AKCIJA NAJČEŠĆE ZAPRAVO POMANJKANJE AKCIJE
Kada se stidimo, ne delujemo, želimo da se sakrijemo, da postanemo nevidljivi. Ali, to suzbijanje akcije isto tako hrani stid, čini ga postojanijim, kao i u primerima s krivicom i strahom. Njutnov zakon akcije i reakcije glasi: za svaku silu akcije koja deluje na neko telo postoji i sila reakcije koja je istog intenziteta kao i sila akcije, ali suprotnog smera. Na primer, ako ispalite topovsku kuglu, top će se trznuti unazad. Ili, ako se odgurnete o pramac čamca pri iskakanju na obalu, čamac će krenuti unazad.
Postoji i prilično nepoznat psihološki zakon koji funkcioniše po sličnom načelu. Kad preduzimate akciju iz nekog emotivnog impulsa, tom akcijom taj impuls podstičete. Vaša akcija prema spolja uzrokuje reakciju prema unutra.
Šta to zapravo znači?
Recimo da nešto radite iz iracionalnog osećaja krivice. Na primer, imate naviku da se pravdate ljudima bez razloga. Opravdavanja dolaze iz osećaja krivice koji se hrani vašim opravdavanjem. Akcija (opravdavanje) je stvorila energetsku silu prema unutra (reakcija) koja je nahranila taj impuls, utabala put, potvrdila istinitost nečega što je potpuno iracionalno. Bolje rečeno, iracionalno je ako u obzir uzmemo samo sadašnjost. Bezrazložni osećaj krivice koji vodi prema opravdavanju nekada davno sigurno je imao svoje razloge postojanja. To je odjek prethodnih iskustava u kojima ste morali da se prilagodite uslovima u kojima ste odrastali tako da prihvatite poziciju krivca.
Uloga krivice koja je nekada bila zaštitna (ako se osećam krivom, paziću da ne napravim nešto što će rezultirati nečim lošim za mene) danas je poznato „sigurno” mesto, koje vam zapravo oduzima snagu i izlaže vas povredama, jer postajete laka meta onima koji su skloni okrivljavanju. Zakon akcije i reakcije deluje i kad je u pitanju strah. Ustajete li usred noći kako biste proverili da li ste zaključali vrata iako znate da jeste? Tom akcijom hranite svoj strah od provalnika. Hranite impuls koji vas je naveo da još jednom proverite da li su vrata zaključana. Samim tim, put od impulsa straha do akcije zaključavanja postaje utabaniji.
Isto je i sa sramom. Svaki put kad poslušate sram, osnažiliste ga
Na primer, odustaćete od toga da nadređenog pitate za povišicu koju, s obzirom na radni staž i količinu posla, zaista zaslužujete. Poslušavši sram, poslali ste mu poruku da je on u redu, da je on vaš zakon, da ima pravo da vas ograniči. To, naravno, nema veze sa istinom i samo znači da vas je neko nekada ograničio kad je u pitanju komunikacija s autoritetima. Recimo, pred ocem niste imali pravo glasa ili, kad ste nešto tražili, to nikada niste dobijali, pa vam je postalo neprijatno da tražite bilo šta za sebe.
Stid je specifičan, jer je akcija najčešće zapravo pomanjkanje akcije. Kad se stidimo, ne delujemo, želimo da se sakrijemo, da postanemo nevidljivi. Ali, to suzbijanje akcije isto tako hrani stid, čini ga postojanijim, kao i u primerima s krivicom i strahom.
Isti zakon akcije i reakcije važi i za prijatne emocije
Ako nešto radite iz ljubavi, vaš „impuls ljubavi” biće nahranjen, podržan, osnažen. Kad nešto radite iz radosti, vaš „impuls radosti” biće nahranjen, podržan, osnažen. Kad nešto radite zbog nege prema sebi, vaš „impuls nege” biće nahranjen, podržan, osnažen.
Negovanje sebe je posebna, velika tema koja zasklužuje celu kolumnu. Ali kad sam već spomenula negovanje sebe, objasniću specifičnosti akcije.
Sebe možete da negujete na vrlo jednostavne načine – skuvajte omiljenu kafu ili čaj, pojedite zdrav ručak, prilegnite pola sata, tuširajte se duže nego što vam je zapravo potrebno zbog same higijene, sedite na klupu u parku i gledajte prolaznike… Naravno, tu je i odlazak na masažu ili kod frizera, maženje s mačkom ili vikend proveden na moru. Sve što vas smiruje, sve što zadovoljava vaše potrebe, sve što vas čini prisutnijima u čulima je negovanje sebe. Pritom je važno da negovanje sebe zaista kreće iz impulsa za negovanjem sebe. Ako idete u šetnju jer “morate da iskoristite lep dan”, ako idete na masažu “jer je to formula za opuštanje”, ako jedete zdrav ručak jer je to ispravno, a na more odlazite zato što se to od vas očekuje – nećete se osećati “negovano”.
Kod nekih ljudi, impuls za negovanjem sebe toliko je potisnut da ga i ne osećaju. I te kako dobro znaju kako je to negovati dete, partnera ili kućnog ljubimca, ali tu istu negu nikako ne mogu da primene na sebe. To samo znači im to niko nikada nije pokazao. Niko nije s ljubavlju i negom ispunjavao njihove dečje potrebe, osluškivao njihove dečje želje, stvarao uslove
koji bi im bili prijatni.
Učimo od svojih bližnjih kako da se ponašamo prema sebi
Usvajamo naviku nebrige ako se naši bližnji za nas nisu dovoljno brinuli. No to ne znači da tako mora i ostati. Sva ona nega koju tako prirodno možemo da damo nekom drugom može postati nega koju tako prirodno možemo dati i sebi.
Za početak, možemo početi da osluškujemo… Da se zapitamo češće tokom dana: šta želim, šta bi mi prijalo, šta mi sada zaista treba? Možda odgovori neće doći odmah, ali polako će se pokazati. Isprva stidljivo, nesigurno. Naravno, ako se ubrajate među ove koji nisu imali priliku da nauče da se neguju… Impuls koji slušate, impuls iz kojeg delujete, jeste impuls koji osnažujete.
Zakon akcije i reakcije. Akcijom prema spolja istovremeno stvarate reakciju prema unutra – hranite impuls iz koga je akcija potekla. Obratite pažnju na impulse iz kojih delujete. Hranite one kojih želite da bude više. Nakon ove kolumne, nešto će sigurno biti barem malo drugačije.
Izvor: Sensa
Preuzeto sa: sensa.mondo.rs