Trenutno svi mi živimo u okolnostima za koje nas niko nije pripremio niti upozorio. Ne možemo da planiramo svoju budućnost za naredne dane, mesece, a kamoli za godinu dana. Šta više, nemamo blagu predstavu kako će “normalan život” izgledati kad se ovo završi i da li će uopšte biti normalan.
Strah je deo ljudske psihe, dizajniran tako da nas zaštiti, povezujući nepoznato s opasnošću i smrću. Naš instinkt za borbu, beg ili paralisanje od straha je evolutivni odgovor na svaku pretpostavljenu pretnju našem miru i blagostanju.
Stoga, ako se u ovom trenutku plašiš, to je prirodno. Međutim, konstantni strah, koji se manifestuje kroz iscrpljenost, promene raspoloženja, osećaj kad ti je “svega preko glave”, ima svoju cenu, koja je velika.
Moguće je upravljati svojim strahom, a to počinje momentom razumevanja i rasuđivanja kada ti zaista preti opasnost, a kada se samo osećaš ugroženo. Pred tobom je šest koraka za upravljanje strahom.
#1 Razumi svoj strah
Bilo da uspaničeno dezinfikuješ sve oko sebe ili zamišljaš mučne scene u bolnici, zastani i suoči se sa svojim strahom. Definiši šta je tačno ono čega se plašiš i ne pokušavaj da poričeš svoj strah, praviš se da ga nema i slično – jer će on biti sve veći.
Za početak, reci sebi da je strah prirodna pojava i dozvoli sebi da prođeš kroz njega.
#2 Ograniči dotok informacija
Da, dobro je biti informisan, složićemo se svi. Ali šta ako nemamo precizan način da filtriramo informacije i znamo šta je tačno i za naše dobro? Može da se desi isto što i sa tek izniklom biljkom na pakleno jakom Suncu – biće spržena!
Poljoprivrednici će nam reći da su plastenici jedan od najjačih izuma modernog doba. I jeste bogamu, zahvaljujući njima imamo sveže voće i povrće tokom cele godine. Međutim, kad se zaređaju izuzetno sunčani i topli dani, dešava se isto što i našem mozgu kada se na njega sruči gomila informacija: mozak biva bukvalno spržen, kao i biljka koju je “upeklo Sunce”. Upravo iz tog razloga, da se smanji količina svetlosti, toplote i UV zraka, izmišljene su mreže za senčenje. Biljka i dalje cveta, raste, prima toplotu i svetlost, ali filtrirano, tačno onoliko koliko joj treba.
Upravo to treba da uradiš – napraviš sebi filter, zaštitnu mrežu, tampon zonu koja ne dozvoljava svakojakom đubretu da ti se sruči na glavu. Uradi nešto od ovoga i videćeš koliko će ti biti lakše:
ne čitaj medije koji mrače i izazivaju paniku
smanji komunikaciju s ljudima koji to isto rade
informiši se samo iz kredibilnih izvora
ograniči sebi prisustvo na društvenim mrežama
#3 Definiši svoje namere i ispunjavaj ih
Da, znamo da ne možemo da planiramo ni izlazak s prijateljima, a kamoli odlazak na more, ali ostvarivanje malih planova daće ti pozitivno usmerenje i osećaj da držiš konce u svojim rukama.
Počni sa malim ritualima (lična nega i ulepšavanje), zatim sa edukacijom, kreativnim hobijima, konstruktivnim razgovorima s dragim ljudima… sve ono što će učiniti da se osećaš ispunjeno i zadovoljno.
#4 Smirenost uma
Ovo je svakako najvažniji momenat, ali jasno ti je da se do njega dolazi postupnim putem. Dakle, nije izgledno da u jednom trenutku panično glancaš gelendere i kvaku, a već u sledećem meditiraš.
Smirenost uma se postiže na različite načine, a svako od nas treba da izabere onaj koji mu najviše prija: molitva, tihovanje (osamljenost), čitanje knjiga, meditacija, slušanje klasične ili duhovne muzike…
#5 Zahvalnost
Ne govori se bez razloga o ovome, naročito sada, kada se mnogi od nas suočavaju sa ispraznim životima i površnim stavovima.
Gotovo da možemo da zamislimo neku prosečnu urbanu šmizlu kako je odlepila zbog iznenadnog pljuska i toga što ne može da obuje cipele koje je planirala, a taksi koji uporno zove – ne može da dobije.
Kako nam se sada čini taj problem? Urnebesno smešno, batali izlazak, cipele, taksi, bitno da je glava na ramenima. E upravo na tome treba biti zahvalan prvenstveno, a potom i na ostalim bogatstvima kao što je krov nad glavom, redovni obroci, prijatelji…
Zatim treba biti zahvalan svima onima bez čijeg truda bi svet bukvalno kolabirao, a to su medicinski radnici, prodavci, vozači, naučnici… svi oni divni ljudi koji predano rade žrtvujući svoje zdravlje.
NAPOSLETKU, BUDI ZAHVALAN SEBI. DA, SEBI. NA SVEMU ŠTO SI POSTIGAO, NA DOBRIM DELIMA KOJE SI UČINIO I NA TOME ŠTO SE DOBRO DRŽIŠ, BEZ OBZIRA ŠTO TE PONEKAD OBUZME STRAH.
#6 Odricanje od nezahvalnosti
Kao što rekosmo, niko od nas ne zna kako će izgledati normalan život u budućnosti i da li će išta u tome biti normalno, no, da ne projektujemo sad mračne scenarije.
Ovaj virus nas uči veoma vrednoj lekciji, a to je solidarnost, humanost, požrtvovanost i poštovanje. Zamislimo sada da će sve ovo proći i da će s tvojim životom sve biti u najboljem redu. Da li ćeš se (ponovo) usuditi da optužuješ roditelje, državu, obrazovni sistem što nisu ispunili tvoja očekivanja?
Da li ćeš nastaviti da tražiš krivce u stvarima u kojima ti sam nisi uspeo? Da li ćeš se usuditi da potcenjuješ nekog zato što radi kao prodavac? Da li ćeš uzimati “zdravo za gotovo” obrok koji imaš na stolu, nezadovoljan što ispred tebe nije grilovana hobotnica?
Počni da sasecaš nezahvalnost (i nepoštovanje) odmah, sada.
Strah možda neće potpuno nestati, ali će prestati da te parališe. Najzad, bićeš znatno bolji čovek nego što si sada – a u vremenima kada je sve neizvesno, kvalitet čoveka je najjača valuta.
Preuzeto sa: moodiranje.rs