Naš mozak je fascinantna stvar. Sprovedena su mnogobrojna istraživanja (koja su došla do fascinantnih podataka) upravo o načinu funkcionisanja našeg mozga i uticaju istog na naš život.
Ukoliko se bolje upoznamo sa načinima kako naš mozak funkcioniše, moći ćemo da podstaknemo dodatnu dozu energije ili nalet kreativnosti kada nam zatreba.
U nastavku vam predstavljamo nekoliko vrlo interesantnih činjenica o načinu funkcionisanja našeg mozga:
- Način života ima značajan uticaj na funkcionisanje našeg mozga
Vežbanje, odnosno fizička aktivnost značajno utiče na zdravlje našeg mozga. Tokom vežbanja podstičemo mentalnu stimulaciju. I ne samo to. Kada isprobavate nove vežbe, dodatno podstičete rad mozga.
Pored toga, naša ishrana utiče na rad mozga. Najsloženiji organ u ljudskom telu zahteva zdrav način ishrane. Našem mozgu su potrebni i ugljeni hidrati, masti, belančevine, vitamini i minerali, kao i dovoljno tečnosti.
Samo neke od zanimljivosti iz ove oblasti su:
Da bi se snabdeo energijom, mozak prvenstveno koristi glukozu (grožđani šećer).
Za mentalne sposobnosti su važne masti bogate nezasićenim masnim kiselinama, na primer, danas vrlo često pominajne, omega-3-masne kiseline.
Belančevine (proteini) predstavljaju važne gradivne elemente za moždane strukture.
Vitamini u mozgu imaju veoma važnu ulogu u građenju neurotransmitera, kao i u snabdevanju energijom neophodnom za održavanje moždanih struktura i funkcija.
Unošenje dovoljne količine tečnosti preduslov je za dobar rad mozga.
Kofein iz kafe i čaja dospeva u mozak nakon 30 minuta i aktivira sinapse, što dovodi do ubrzavanja prenosa informacija.
- Naš mozak može da se „umori“ od donošenja odluka
Donošenje odluka je aktivnost koju sprovodimo svakodnevno, u velikoj meri, bili mi toga svesni ili ne. Uglavnom bismo pomislili da je u svakoj situaciji mogućnost izbora odlična stvar, međutim, pre nekoliko godina sprovedena studija je otkrila nešto što su nazvali „umor od odluka“ (eng. decision fatigue).
Taj fenomen predstavlja stanje kada nas zamori veliki broj odluka koji smo primorani da donosimo u toku dana, pa nam se često desi da donesemo loše odluke ili one koje se „pretpostavljaju“.
Još jedno istraživanje koje se bavilo temom donošenja odluka pokazalo je da najbolje odluke donosimo u toku jutra ili posle pauze. Razlog tome jeste upravo zato što – što više odluka donesemo u toku dana, naš mozak je umorniji i tada smo skloniji tome da manje razmišljamo pri donošenju odluka ili biramo one sa manje rizika.
- Muški i ženski mozak se razlikuju
Na jednoj konferenciji 2005. godine, na pitanje zašto je manje žena nego muškaraca na akademskim položajima, predsednik Hardvardskog univerziteta odgovorio je da bi razlog mogle biti urođene razlike u mozgu. Ova izjava ponovo je rasplamsala sukob koji već dugo tinja između pobornika genetske teorije i onih koji razloge za takvu neravnotežu vide isključivo kao posledicu sociokulturnih uticaja.
Međutim, činjenica je da postoje biološke razlike između mozga žene i mozga muškarca, i to strukturalne, fiziološke i biohemijske. Te razlike utiču na opažanje, razumevanje, razmišljanje, sećanje i na obradu emocionalnih reakcija i stresa:
Ženski mozak se načelnorazvija ranije od muškog.
Ženski fetusi već u šestnaestoj nedelji od začeća pokreću usne, što muški fetusi rade tek u dvadesetoj nedelji od začeća.
U šestom mesecu trudnoće ženski fetusi, nekoliko nedelja pre muških, pokazuju sposobnost navikavanja. To znači da fetus sve ređe reaguje na kratke ponovljene nadražaje (npr. na isti ton), dok na kraju ne prestane da obraća pažnju na njih – što zapravo predstavlja rani oblik učenja.
Novorođene devojjčice brže od novorođenih dečaka reaguju na druge uplakane bebe.
Istraživanja su pokazala da žene, uopšteno, postižu bolje rezultate u zadacima koje zahtevaju primenu govornih sposobnosti. Nasuprot tome, muškarci imaju bolje rezultate ukoliko se zahtevasposobnost prostorne imaginacije.
- Spavanje je važno za mozak
Mozak je najaktivniji kada spavate. Osobe sa višim IQ-om sanjaju više, a takođe je dokazano da osobe koje malo odspavaju tokom dana imaju više energije i bolje su fokusirane na posao. Očekivano – ukoliko ne spavamo dovoljno dokazano je da sporije produđujemo i sporije reagujemo.
Da li ste znali: Jedno istraživanje je pokazalo da oko 12 % ljudi sanja isključivo u crno-beloj varijanti, a ostali sanjaju u bojama.
Za većinu, zevanje je znak pospanosti. Ali, nova studija, sprovedena na Univerzitetu u Arizoni pokazuje da bi zevanje moglo da bude način na koji telo hladi mozak, odnosno da je zevanje termo-regulatorna radnja. Istraživači su otkrili da zevamo više tokom zime, jer je temperatura vazduha hladnija nego unutrašnja telesna temperatura. Kada zevamo, unosimo veću količinu hladnijeg zraka u telo, što dovodi do hlađenja mozga.
- Kapaciteti našeg mozga su veći nego što mislimo
Često pomislite kako vam se mnogo stvari vrzma po mislima? Verovatno ne grešite. Procenjuje se da mozak proizvede 70,000 različitih misli u toku dana.
Da li ste znali: Naš mozak je sposoban da ima više ideja od broja atoma u poznatom svemiru.
Kako ne biste dozvolili sebi da zaboravite neku sjajnu ideju koja vam je „pala na pamet“, uvek pri ruci držite rokovnik ili aplikaciju za beleške na mobilnom telefonu kako biste ih zapisali i kasnije razradili.
Preuzeto sa: Bridge Communication